Razgovor sa B K Lodha, generalnim menadžerom kompanije CG Foods, o njihovom iskustvu u zapošljavanju radnika iz inostranstva. CG FOODS d.o.o. se specijalizuje za proizvodnju, distribuciju i izvoz dehidriranih instant nudli pod brendom Wai Wai. Saznajte kako su doneli odluku o zapošljavanju inostrane radne snage i kako je to unapredilo njihovo poslovanje.

Naš razgovor je počeo pitanjem: Kako je vaša kompanija prepoznala potrebu da zaposli radnike iz inostranstva?

Nalazimo se u regionu Srem koji je pretežno poljoprivredni region, i osim poljoprivrede, sprovedeni su mnogi investicioni projekti gde slobodna radna snaga nije dostupna. Mučili smo se s kapacitetom proizvodnje koji nikada nije odgovarao potrebnoj tražnji, što je dovodilo do gubitka naše reputacije kod kupaca. Imajući ovo u vidu, dovedeli smo ljude iz Nepala i Indije, gde znamo prosečnu strukturu plata i gde smo uspeli da privučemo radnike u Srbiju da rade za nas.

Da li je ovaj korak unapredio poslovanje vaše kompanije? Na koji način?

Da, kada smo doveli ljude iz inostranstva, uklonjena su ograničenja u proizvodnji i mogli smo da proizvodimo prema potrebama tržišta.

Koji su bili glavni izazovi u procesu zapošljavanja radnika iz inostranstva i kako ste ih prevazišli?

Glavni izazovi su bili nedostatak informacija u Indiji, Nepalu i drugim južnoazijskim zemljama o mogućnostima u Srbiji, mirnom životu, relativno niskim troškovima života i blizini ili ulasku u Evropu.

Drugi glavni izazov bio je dokumentacija, jer je potrebno mnogo vremena da se papiri obrade, što može potrajati čak 3-4 meseca, a kad radnici stignu, nije jasno kada će moći da počnu da rade. Nema jasnoće da li su zakonito ovlašćeni da rade dok se ne odobre boravišne i radne dozvole?

Još jedan izazov se tiče obima socijalnog osiguranja/penzionog fonda, koje se naplaćuje preduzećima, ali zaposleni ne mogu ostvariti nikakve koristi od toga jer su ovde na kratkoročnom radu.

Uspeli smo da ubedimo radnike da im garantujemo dodatne poslove, jer su svi ovi radnici navikli da rade između 190-200 sati, ili čak više, obezbedili smo im da rade između 160-176 sati, i svaki dodatni sat će im biti plaćen po satnici za prekovremeni rad. Takođe smo im obezbedili jedan obrok, smeštaj i transport do mesta rada. Takođe smo im obezbedili jednakost u uslovima zaposlenja bez diskriminacije. Sve ove mere su nam pomogle da ih dovedemo i zadržimo.

Kako ste postigli integraciju radnika iz inostranstva u radnu zajednicu?

Na početku smo imali određene poteškoće među njima, s obzirom na potpuno različite načine života, ali smo bili redovno u kontaktu s njima i trudili se da strane radnike rasporedimo u manjim grupama s lokalnim radnicima na procesnim linijama. Ako linija zahteva 10 ljudi, stavili bismo 2-3 strana radnika i ostatak domaćih radnika, i uputili smo vođe timova da pripaze na strane radnike, jer je jezik mogao biti prepreka, pa bi trebalo da deluju kao posrednici. Takođe smo angažovali stranog koordinatora da deluje kao posrednik između lokalnih i stranih radnika, kako bi se smanjile manje nesporazume ili rešavali na početnom nivou.

Kako biste podstakli druge kompanije da razmotre mogućnost zapošljavanja radnika iz inostranstva i kakav ključni savet biste im dali?

Kao deo srpske poslovne zajednice, uvek bih preporučio da prvo angažujete lokalne ljude, ali kada nedostaje lokalni radni kadar, onda svakako angažujte potrebne ljude kako biste maksimizirali proizvodnju i mogli proizvesti više. Ako je vaše poslovanje više usmereno na izvoz, tada je još važnije odmah angažovati strane ruke za proizvodnju, jer su izvozna tržišta brzo promenljiva i ako ne uspemo da isporučimo na vreme, neko drugi će zauzeti naše mesto/šansu za prodaju. To je posebno važno jer izvoz generiše devizne prihode za zemlju putem veće dodate vrednosti.

Čak i ako naši proizvodi koji se proizvode za domaću potrošnju zahtevaju, ne bi smeli odugovlačiti s povećanjem proizvodnje putem zapošljavanja, bilo domaćih ili stranih radnika, jer kad postoji tražnja za vašim proizvodima u lokalnoj ekonomiji, a vi niste u mogućnosti da je zadovoljite, neki strani proizvodi će popuniti te praznine, što opet nije dobro za našu ekonomiju, jer će iscrpiti naše devizne rezerve i podržavati strane poslove.